Kultura održavanja džez festivala u Evropi broji više od 60 godina. Naša želja je bila da u Puli osnujemo i odnegujemo oazu džeza koja joj je nedostajala. Organizujući ovu manifestaciju, želeli smo da damo doprinos razvoju džez festivala u Puli, da obogatimo kulturni život Istre i da ponudimo posetiocima grada zanimljiv muzički program. Zahvaljujući svojim arhitektonskim karakeristikama, Pula kao da je stvorena za održavanje muzičkih događaja. Dom hrvatskih branitelja izabran je kao mesto održavanja prvog džez festivala, gde je u okruženju starih borova napravljen prijatan prostor sa letnjom binom i terasom.
Nezaboravne romantične noći ispunjene bogatim zvucima džeza dočekale su privilegovane poznavaoce muzike. Vino i istarska kuhinja, moćne žive vibracije, očaravajući kreativni naboj, izvanredna komunikacija, brojna iznenađenja, humor, simpatična atmosfera poetski lepog grada!
Od 2016. godine udruženje Kulturna Inicijativa sredinom avgusta u Puli organizuje Međunarodni džez festival. Festival se održava u bašti Doma hrvatskih branitelja. Već četiri godine zaredom ova manifestacija je jedna od najvažnijih u letnjem kalendaru mediteranskih događaja. Publika svake godine sa nestrpljenjem iščekuje nastupe eminentnih džez muzičara.
Zahvaljujući svom univerzalnom jeziku džez tih dana okuplja u Puli muzičare svetskog reneomea sa različitih kontinenata i iz različitih zemalja, a turisti već unapred planiraju svoj odmor u skladu sa festivalom.
Godine 2016. na festivalu u Puli Srbiju su predstavljali muzičari Maks Kočetov i Jelena Jovović.
2017. godine Maks Kočetov je ponovo predstavio svoj autorski projekat, 2018. godine na festivalu nastupio je bend Vasila Hadžimanova.
Na festivalu su tokom četiri godine nastupali muzičari iz mnogih zemalja: SAD, Japan, Kina, Brazil, Estonija, Slovenija, Italija, Holandija, Hrvatska, Rusija.

U novembru 2011. godine, Svetska konferencija UNESCO-a je povodom važne uloge džez muzike u svetskom razvoju kulture, datum 30. april proglasila Međunarodnim danom džeza.
Jezgrovitu i tačnu definiciju posledica obeležavanja Međunarodnog dana Džeza dao je ambasador dobre volje UNESCO-a, muzičar i kompozitor Herbi Henkok:
"Ljudi širom sveta već su odavno proglasili temeljno pravo na slobodu kroz muziku. Osnovna misao vodilja Međunarodnog dana Džeza je edukacija, uzdizanje te otkrivanje i negovanje kreativnog potencijala mladih ljudi kako u malim selima, tako i u velegradima. Naš uloženi napor doprineće očuvanju džez izraza i služi kao garancija da je ova bogata kulturna baština polazna tačka za nove generacije."
Opšte je prihvaćeno da džez podstiče umetničku inovaciju, nove oblike kreativnog delovanja kao i korišćenje tradicionalnih muzičkih oblika za stvaranje novih žanrova.
Danas je džez međunarodni umetnički oblik. Odbacujući stroge granice, govori na mnogim jezicima i služi kao snaga ujedinjena svojih sledbenika bez obzira na rasnu, versku, etničku ili nacionalnu pripadnost. UN smatra da džez briše granice između ljudi i stvara atmosferu uzajamnog razumevanja i tolerancije, smanjuje tenzije između pojedinaca, društvenih grupa i zajednica, podstiče slobodu izražavanja i mišljenja, simbol je jedinstva i mira, podstiče ravnopravnost polova i uključuje mlade aktivno u društvene procese.
Od 2018. godine udruženje organizuje Međunarodni dan džeza zahvaljujući kom je Pula postala deo međunarodnog pokreta i uključila se u elitno društvo gradova koji obeležavaju Međunarodni dan džeza 30. aprila.
Za ove godine na koncertima su nastupili vodeći džez muzičari iz različitih zemalja sveta.
2019. godine su u obeležavanju Međunarodnog dana džeza u Puli zajedno sa hrvatskim i ruskim muzičarima učestvovali i srpski izvođači Jelena Jovović i Milovan Paunović.

Jedan od vrhunaca festivala bio je nastup kvarteta koji vode muzičari svetskog renomea: ruski saksofonista Oleg Kirejev i srpski pijanista Vasil Hadžimanov, a ono što je karakteristično za obojicu je to što za svoj autorski džez izraz inspiraciju pronalaze u sopstvenoj muzičkoj tradiciji, Vasil u balkanskoj tradicionalnoj muzici, a Oleg u baškirskoj, tatarskoj muzici. Upravo ovaj koncert je izazvao najveće interesovanje publike, te je bio održan na zatvaranju samog festivala.

17. maja 2017. godine na velikoj sceni Kolarčeve zadužbine nastupio je ruski saksofonista Oleg Kirejev u pratnji istaknutog ruskog pijaniste Jevgenija Grečišćeva, uz učešće solista Big benda RTS-a Milana Pavkovića (bas), Dušana Ivaniševićeva (bubnjevi), Vladimira Krnjetića (truba) i poznate pevačice tradicionalnih pesama Svetlane Spajić, dok je specijalni gost bio Vasil Hadžimanov.
Na koncertu su izvedene kako klasične džez kompozicije, tako i brojna dela ruskih kompozitora, improvizacije u stilu etno džeza, kao i džez obrade popularnih ruskih i srpskih melodija.
Koncert je bio organizovan uz podršku Ambasade Ruske Federacije u Srbiji.

28. februara 2019. godine u rasprodatoj sali jedan od najpoznatijih džez muzičara Rusije Oleg Kirejev i jedan od najvećih džez muzičara sa Balkana Vasil Hadžimanov pokazali su kako zvuči etno džez kompozicije u neponovljivim aranžmanima, prožetim ruskim i srpskim melosom.
Ruski džez i balkanska fuzija — tako bi se u par reči mogаo opisati program koji su muzičari predstavili ne samo ljubiteljima džeza, već i svim poštovaocima sjajnog i sadržajnog zvuka.

U decembru 2019. godine najbolji srpski džez pijanista imao je debitantsku turneju po Rusiji. 8. i 9. decembra Vasil Hadžimanov je u pratnji najboljih moskovskih džez muzičara nastupio u Moskvi, u koncertnoj dvorani filharmonije "Čajkovski" i "Akadem džez klubu" u centru Moskve.
U državnoj filharmoniji u Ufi muzičari su nastupili 11. decembra. Svaki koncert je bio propraćen velikim aplauzom i potpisivanjem memoranduma o nastavku saradnje između Kulturne Inicijative i filharmonije u Rusiji.

21. decembra 2018. godine u Kombank Dvorani premijerno je izveden gala koncert ruskog baleta "Petipu, s ljubavlju", uz učešće briljantnih solista Marijinskog i Mihajlovskog pozorišta iz Sankt Peterburga. Koncert je bio posvećen 200-godišniici istaknutog koreografa i pedagoga, "oca ruskog klasinčnog baleta" Marijusa Petipa. Solisti ruskih pozirišta premijerno su u Beogradu izveli remek-dela klasične koreografije, "ikone" baletnog žanra pas de dieux iz najpoznatijih baleta koje voli publika: "Bajadera", "Labudovo jezero", "Don Kihot", "Korsar" i drugih.

Uz podršku domaćih i međunarodnih medijskih kuća održana su dva koncerta, na kojim je pevao čuveni Roj Jang iz Izraela. Prvi koncert je održan tokom Međunarodnog dana džeza u Puli 30. aprila 2018. godine, a drugi u SKC-u 5. maja u okviru "Džez priče".
Iskrenost Roja Janga i energičnost osvajaju gradove na svim kontinentima. Roj pleni publiku na mnogobrojnim međunarodnim džez i bluz festivalima! Već od prvih trenutaka pojavljivanja na sceni Roj Jang pokorava publiku svoji šarmom. Topla intonacija njegovog glasa poklanja publici neverovatni unutrašnji doživljaj, smele note ispunjuju publiku energijom.
Koncert Roj Janga pruža izuzetne mogućnosti da se čuju i osete nerealne emocije, snaga pravog "crnog" vokala i pozitivna energija. Roj Jang je živi vokal Džejmsa Brauna, virtuozno izvođenje klasičnih kompozicija.
Ovaj koncert je bio sjajan primer odlične saradnje balkasnkih muzičara i međunarodnih umetnika.

U SKC-u su održana tri koncerta pod nazivom "Džez priče". Džez priče su koncerti i kratki eseji o muzici, izvođačima, susretima i utiscima koje Oleg Kirejev priča pre nastupa njegovog kvarteta ili kvinteta.
Serija koncerata otvorena je 23. februara 2018. programom "Zlatna era džeza". Epoha, koja obuhvata period od 1934. do 1946. godine, povezana je sa vrhuncem popularnosti velikih orkestara.
Drugi koncert održao je 5. maja 2018. sa čuvenim pevačem iz Izraela Rojem Jangom. Repertoar koncerta bio je veoma raznovrstan: od džez mejnstrima do soula, bluza i fanka.
Seriju koncerata zatvorio je program "Back to 60'S" 30. novembra 2018. Na ovaj način udruženje Kulturna Inicijativa je približilo beograđanima period superzvezda poput Čarlija Parkera i Džona Koltrejna, Majlsa Dejvisa.
U koncertima su učestvovali najbolji srpski džez muzičari:
Aleksandar Cvetković (bubnjevi), Branko Marković (kontrabas), Predrag Milutinović (bubnjevi), Maks Kočetov (saksofon), Vladimir Krnetić (truba), Aca Pejčić (klavir), Dušan Ivanišević (bubnjevi), Milan Pavković (kontrabas), Novak Miljović (truba), Miloš Grbanić (truba), Ivan Aleksijević (klavir).

Projekat "All that jazz" (Sav taj džez) bio je predstavljen 25. marta 2016. godine u Akademiji 28. Na koncertu je nastupio trio istaknutog pijaniste Milovana Paunovića, a gosti večeri bili su džez pevačica Jelena Jovović i saksofonista Oleg Kirejev.
Publici su bile predstavljene poznate kompozicije koje su nekada izvodili plesni orkestri iz crno-belih filmova, sredinom XX veka, brazilski džez, bosa-nova, muzika Djuka Elingtona, Džona Koltrejna.

Slavni ruski džez saksofonista Oleg Kirejev i srpski najbolji džez pijanista Vasil Hadžimanov nastupili na koncertu pod nazivom "Most" u beogradskoj Akademiji 28.
Uz dvojicu renomiranih džez muzičara nastupili su i bubnjar Predrag Milutinović i kontrabasista Milan Pavković.
Ovaj koncert realizuje udruženje "Kulturna inicijativa" i deo je velikog projekta rusko-srpskog džeza koji je Kirejev pokrenuo početkom godine.
"Most" se bavi pitanjima improvizacije na temu ruskih i srpskih estradnih pesama, uz zajedničku improvizaciju Olega i Vasila.

10. avgusta 2016. godine u jednom od najpopularnijih koncertnih klubova Beograda, KC Grad, nastupili su bend "Orlan" i Oleg Kirejev. Na koncertu su učestvovali poznati beogradski saksofonista, član beogradskog džez orkestra RTS-a "Big benda" Maks Kočetov i hrvatski muzičar, član čuvenog hrvatskog kolektiva "2Cellos" Dušan Krajnc.
Kako savremena muzička scena odiše multikulturalizmom, umetnici poput ruskog tenora Olega Kirejeva (koji je istovremeno i saksofonista, vođa benda i konceptualista) uvek šire izraze različitih kultura. Olegov projekat "Orlan" je poslednja ilustracija jedinstvene snage i dosega jednog umetnika koji je u svom stvaralaštvu večno znatiželjan. Kirejev je jedan od onih umetnika koji uvek nastoji da sruši veštačke granice među ljudima stvorene zbog različitosti kultura.
Oleg Kirejev je razvio svoju ljubav prema muzici i veštinama koje je stekao u svom rodnom gradu Ufa na planinskom području na granici Evrope i Azije. Utonut u okruženje nomadskog baškirskog naroda koji živi na tom području, Kirejev je odredio prošlu/buduću orijentaciju svog muzičkog izraza, često koristeći tradicionalne baškirske instrumente kao pratnju elektronskim instrumentima u živom izvođenju i vokalni neverbalni stil koji napominje tradicionalno grleno pevanje.

Uz podršku granta za kulturu predsednika Republike Baškortostan, ansambl "ORLAN" nastupio je na Nišvilu na glavnoj bini u avgustu 2016. godine.
Kroz džez izraz, kao jedan od glavnih temelja svetskog muzičkog smera, bend "Orlan" predstavio je bogatu muzičku tradiciju sa granice Evrope i Azije, odnosno ruske republike Baškirije, odakle su poreklom svi članovi benda.
10 hiljada gledalaca festivala pevalo je i plesalo uz muziku koja se sastoji od tatarskih, baškirskih i ruskih melodija obrađenih u stilu etno džeza.

U martu i avgustu 2016. godine na pozornici MMC-a Fažana, udruženje "Kulturna inicijativa" organizovalo je u dva navrata koncerte ispunjene zvucima laganih džez nota. Najtoplije zvuke na pozornicu MMC-a doneo je ruski virtuoz Oleg Kirejev u pratnji Jazz band-a iz Pule.
Publika je imala priliku da uživa u čaroliji svinga i prepoznatljivih kompozicija koje su nekada izvodili plesni orkestri iz crno-belih filmova sredinom XX veka. Bilo je tu očaravajućih improvizacija uz romantiku brazilskog džeza i bosa nove, kao i muzike legendarnih džez autora i izvođača kao što su Džordž Geršvin, Djuk Elington, Čarli Parker, Dizi Gilespi, Luj Armstrong, Ela Ficdžerald, Antonio Žobin, Džon Koltrejn i mnogi drugi.

Jedan od najboljih džez vokala Jelena Jovović predstavila je svoj repertoar ruskoj publici. U aprilu 2016. godine ona je u Ufi učestovala na džez festivalu "Jazz Pink Panther" u velikoj sali Državne Filharmonije, posle čega je u Moskvi nastupila u "Akadem džez klubu".
Jelena Jovović je takođe učestvovala u obrazovnom projektu "Džez za decu" u Ufi i dala je detaljni intervju ruskoj televiziji.

Oleg Kirejev i prijatelji su poveli publiku na putovanje kroz svet džeza gde su izveli neke od najboljih kompozicija koje su obeležile razdoblje od ere svinga do hard bopa. Na programu su se našle kompozicije velikana džeza poput Djuka Elingtona, Čarli Parkera, Telonijus Monka, Džona Koltrejna, Majls Dejvisa i drugih.

LMC Džez festival je organizovan na letnjoj terasi najboljeg muzičkog kluba u Istri — LMC. Na njemu su nastupile neke od najvećih zvezda savremenog džeza.
Džordž Kejblz (SAD, klavir)
Džordž Kejblz je pijanista i kompozitor iz Njujorka, prijatelj i član kvarteta legerdarnog saksofoniste Dektera Gordona. Pored komponovanja i izvođenja vlastitih materijala, Kejblz je učestvovao u nastupima velikih džez umetnika kao što su Džoj Henerson, Roj Hejns, Art Peper, Fredi Habard, Vudi Šo, Bobi Hačerson i mnogi drugi. Zbog svoje virtuoznosti prozvan je "Mr. Beautiful" ("Gospodin Lepi"). Kejblz je kreativan improvizator koji poseduje jedan neverovatan način unošenja svežine u zvuk zajedno sa neumornim romantičnim akordima i prelazima.
Denis Roland (SAD, vokal)
Denis Roland je rođen u Detroitu, u gradu koji se smatra postojbinom R&B muzike. Zahvaljujući svom glasu i stilu izvođenja stekao je međunarodnu reputaciju i slavu. Bio je solista u prestižnom orkestru Kaunta Bejzija. Karnegi Hol, Linkoln Centar i Sidnejska Opera (Sydney Opera House) samo su neka od mesta gde je nastupao i imao čast da deli binu sa takvim imenima kao što su Bili Ekstajn, Ela Ficdžerald i Sara Von. Njegov koncertni program se uvek sastoji od kontrasta. Raznolikost muzičke intonacije i veliki raspon glasa oduševljava publiku koja se diže i aplaudira posle svake strofe.
Nikolas Bearde (SAD, vokal)
Njegov fantastični glas očarava i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, bez obzira na to da li je to vaš prvi susret sa džezom ili ste očarani njegovim zvucima duže vreme.
Nikolas svojim izvedbama s radošću pokazuje nove perspektive muzičkog izražavanja. On je suosnivač akapela seksteta SoVoSo zajedno sa legenarnim Bobijem MakFerinom. Predaje džez vokal u čuvenoj američkoj školi Berkli i aktivno se angažuje i kao glumac u Holivudu, snimajući se zajedno s Ričardom Girom i Klintom Istvudom.
Njegove žive nastupe posećuje široki auditorijum koji ceni njegovu muzičku viziju i draž njegovih posebnih veština. Slobodan je i samouveren na sceni, ima nežan, senzualan, ali snažan glas. "On je dašak svežine usred masovne zagađenosti pop muzike koja nije prijatelj ozonu" - izjavio je magazin Blues and Soul u Velikoj Britaniji.

Koncerti "Jazz & Blues Fever" na kojima je nastupila Šeron Klark i Oleg Kirejev održani su u Zagrebu (Matis Absolute Lounge) i u Puli (Dom hrvatskih branitelja).
Šeron Klark od najranije dobi bavi se pevanjem, a prvi album "Finally" objavila je 1997. godine. Na njen su rad značajno uticali Sara Von, Džoni Hartman, Ela Ficgerald i Doris Dej. Krasi je bogat, napola promukao glas i savršena dikcija.
Oleg Kirejev, vodeći saksofonist Rusije, rođen je u Republici Baškortostan, muzičku karijeru je započeo džezom sa elementima baškirske narodne muzike na prelazu 80-tih i 90-tih godina. Pohađao je džez školu radeći nekoliko godina u Poljskoj, a domovinu džeza — Ameriku — osvojio je etno džez projektom Feng Shui džez pozorište.